Menu:

Преузмите маркицу

 

"Браћо знате ли шта значи следити светог Саву и градити православну културу? То значи: да ви изграђујете, улепшавате, обесмрћујете, и своју душу и душу нашег народа, када верујете и љубите господа Христа, када му молите и када постите, када чините милостињу, када изгоните грехе из себе, када волите свој народ, када благосиљате оне који вас куну, када добро чините онима који вас мрзе, када се Богу молите за оне који вас гоне. Једном речју, када испуњавате Еванђеље Христово.

Бити православац, то још значи борити се са страстима и гресима у себи и свету око тебе, борити се са сиромаштвом, са похотом. Борити се са смрћу, са ђаволом, и увек победити себе и природу, кроз Бога и сина Божијег."

Јустин Поповић- СВЕТОСАВЉЕ КАО ФИЛОСОФИЈА ЖИВОТА



Своја питања можете поставити оцу Милану Топићу на адресу :

milan.topic@bih.net.ba

 

                                             О СПАСЕЊУ

Драга браћо и сестре, писаћу вам о духовном животу, односно о путу који води духовном спасењу онако како нас уче Свети Оци наше цркве. Почећу са  великим руским  светитељем  Светим  Теофаном Затворником.
О СПАСЕЊУ

Светитељ Теофан Затворник (1815-1894) један је од најеминентнијих представника руске богословске мисли. У његовом ,тематски и жанровски разноврсном опусу, до пуног је изражаја дошао спој предањског, отачког насљеђа са достигнућима модерне психологије и новијим философским концепцијама. Средишња тема његових студија и расправа јесте „тема душе која у скрушености, у покајању или у молитви стоји пред Богом“.


Хришћански живот јесте ревност и сила пребивања у дјелатном општењу са Богом , по вјери у Господа нашег Исуса Христа, уз помоћ благодати Божије, испуњавањем свете воље Његове , у славу Пресветог имена Његовог. Суштина хришћанског живота састоји се у Богоопштењу  у Христу Исусу, које је у почетку обично скривено не само од других, него и од себе самога. Видљиво свједочанство Његово, или свједочанство што га у себи осјећамо, јесте жар дјелатне ревности искључиво за то како ћемо као хришћани Богу угодити, са потпуним одбацивањем свога „ја“ и негодовању према свему што је овоме противно.


Тако, када се појави овај жар ревности, у томе се моменту поставља темељ живљења хришћанског; и у коме је тај жар свагда дјелатно присутан, тај живи као хришћанин. „Духа не гасите“, заповиједа Апостол. Дух свој разгоријевајте, Господу служите.
Дјело благочешћа и Богоопштења мукотрпно је и тегобно , нарочито у почетку. Одакле црпити снагу како би се то бреме изнијело? Из одушевљене ревности, а уз помоћ благодати Божије. И трговац, и војник, и судија, имају мукотрпну службу ,пуну брига. Чиме се они соколе у трудовима својим? Одушевљењем и љубављу према своме послу. И на путу благочестивог живљења могуће је крепити се једино тиме; у противном  ћемо у служењу Богу налазити само мрак, тјескобу, досаду и чамотињу. А ревносно Богоугађање је радосно приближавање Богу, које окриљује Дух. Све треба чинити у славу Божију. Јасно је да је хришћанин у коме нема ревности, рђав хришћанин-учмао, раслабљен, беживотан, ни топао, ни хладан, и такав живот није живот. Сходно томе поуздано свједочанство хришћанског живљења јесте огањ дјелатне ревности за угађање Богу.
А на који се начин тај огањ разгоријева? Ова ревност производи се дјеловањем благодати, али не без учешћа наше слободне воље. За добијање благодати се ваља молити и бити приправан да се она прими. Дух Божији, силазећи у срце, почиње да у њему дјелује не само ревношћу свесажижућом , него и свемогућом.


Благодат Божија, благодат Духа Светога , са нама пребива од тренутка крштења и миропомазања. Црквене и домаће молитве, трудови подвижништва и чињење добра умножавају овај дар и пружају му простор да дјелује у нама. Најбоље средство за постизање овога јесте срдачна молитва, коју и саму ваља сматрати за плод  Духа и уједно знати да је својство њено привлачење Духа Светог. У том смислу и црквена молитва у Духу Светом има својство да привлачи Дух.
Драга браћо и сестре,трудимо се да и ми имамо огањ дјелатне ревности према Богу и да се угледамо на наше Свете Оце и да се цијелим својим бићем трудимо да угодимо својим животом Богу како бисмо се назвали синовима и кћерима Божијим, а за спасење душа наших.
Благослов господњи нека је на Вама!


Протонамјесник Милан Топић
парох тузлански