Своја питања можете поставити оцу Милану Топићу на адресу :
milan.topic@bih.net.ba
О СПАСЕЊУ
Драга браћо и сестре, писаћу вам о духовном животу, односно о путу који води духовном спасењу онако како нас уче Свети Оци наше цркве. Почећу са великим руским светитељем Светим Теофаном Затворником.
О СПАСЕЊУ
Светитељ Теофан Затворник (1815-1894) један је од најеминентнијих представника руске богословске мисли. У његовом ,тематски и жанровски разноврсном опусу, до пуног је изражаја дошао спој предањског, отачког насљеђа са достигнућима модерне психологије и новијим философским концепцијама. Средишња тема његових студија и расправа јесте „тема душе која у скрушености, у покајању или у молитви стоји пред Богом“.
Хришћански живот јесте ревност и сила пребивања у дјелатном општењу са Богом , по вјери у Господа нашег Исуса Христа, уз помоћ благодати Божије, испуњавањем свете воље Његове , у славу Пресветог имена Његовог. Суштина хришћанског живота састоји се у Богоопштењу у Христу Исусу, које је у почетку обично скривено не само од других, него и од себе самога. Видљиво свједочанство Његово, или свједочанство што га у себи осјећамо, јесте жар дјелатне ревности искључиво за то како ћемо као хришћани Богу угодити, са потпуним одбацивањем свога „ја“ и негодовању према свему што је овоме противно.
Тако, када се појави овај жар ревности, у томе се моменту поставља темељ живљења хришћанског; и у коме је тај жар свагда дјелатно присутан, тај живи као хришћанин. „Духа не гасите“, заповиједа Апостол. Дух свој разгоријевајте, Господу служите.
Дјело благочешћа и Богоопштења мукотрпно је и тегобно , нарочито у почетку. Одакле црпити снагу како би се то бреме изнијело? Из одушевљене ревности, а уз помоћ благодати Божије. И трговац, и војник, и судија, имају мукотрпну службу ,пуну брига. Чиме се они соколе у трудовима својим? Одушевљењем и љубављу према своме послу. И на путу благочестивог живљења могуће је крепити се једино тиме; у противном ћемо у служењу Богу налазити само мрак, тјескобу, досаду и чамотињу. А ревносно Богоугађање је радосно приближавање Богу, које окриљује Дух. Све треба чинити у славу Божију. Јасно је да је хришћанин у коме нема ревности, рђав хришћанин-учмао, раслабљен, беживотан, ни топао, ни хладан, и такав живот није живот. Сходно томе поуздано свједочанство хришћанског живљења јесте огањ дјелатне ревности за угађање Богу.
А на који се начин тај огањ разгоријева? Ова ревност производи се дјеловањем благодати, али не без учешћа наше слободне воље. За добијање благодати се ваља молити и бити приправан да се она прими. Дух Божији, силазећи у срце, почиње да у њему дјелује не само ревношћу свесажижућом , него и свемогућом.
Благодат Божија, благодат Духа Светога , са нама пребива од тренутка крштења и миропомазања. Црквене и домаће молитве, трудови подвижништва и чињење добра умножавају овај дар и пружају му простор да дјелује у нама. Најбоље средство за постизање овога јесте срдачна молитва, коју и саму ваља сматрати за плод Духа и уједно знати да је својство њено привлачење Духа Светог. У том смислу и црквена молитва у Духу Светом има својство да привлачи Дух.
Драга браћо и сестре,трудимо се да и ми имамо огањ дјелатне ревности према Богу и да се угледамо на наше Свете Оце и да се цијелим својим бићем трудимо да угодимо својим животом Богу како бисмо се назвали синовима и кћерима Божијим, а за спасење душа наших.
Благослов господњи нека је на Вама!
Протонамјесник Милан Топић
парох тузлански